Zašto treba opraštati čak i onima koji to nisu zaslužili!!

Ako ne možete nekome oprostiti, jednostavno pročitajte ovo…

…. U detinjstvu nas teraju da opraštamo. Na primer, kada bi komšijski dečak oteo igračku, on je morao da se izvini, a vi  – da mu oprostite. Ali, to ništa nije rešavalo. Vi biste se i dalje ljutili na njega. U odraslom dobu  čekamo izvinjenja, ali ih najčešće ne dočekamo.

Opraštati i moliti za oproštaj, i delimo sa vama bitne razloge zašto i vi to treba da činite.

Čak, i kada čovek zamoli da mu oprostimo, mi svejedno pamtimo šta je on učinio. Mi nosimo prtljag onih, koji su nas povredili, ceo život. I nakon svake pogrešne osobe ovaj teret postaje sve veći i veći, toliko da nam smeta da živimo.

Ali, ima i onih koji umeju opraštati čak i onima koji to ne zaslužuju, jer znaju da:

To pomaže krenuti dalje.

Nepraštanje – znači pamtiti uvrede, prezir i nezadovoljstvo. To znači držati u sebi bol. Mi stalno vrtimo u svojoj glavi scenario onih događaja, koji su nas povredili. Iznova i iznova, umesto da se fokusiramo na prijatnije perspektive.

Oproštaj je, pre svega, potreban vama

U tome je suština. Mislimo da se oproštaj tiče druge osobe. Da skine kamen sa duše. Ali, zapravo, oproštaj je važan za vas same. Ako ne oprostite, nećete moći da se krećete dalje. Vi opraštate da bi otpustili, i da ne biste živeli u prošlosti.

Oproštaj  mora biti za sve.

Ne samo za one koji su se izvinili. U suprotnom, u čemu je smisao opraštanja? Jaki ljudi opraštaju čak i onima, koji to ne zaslužuju. Ako se to ne desi, vaša potisnuta ljutnja odraziće se na druge ljude oko vas, postaće vaša trauma i kompleks, nepoverenje u ljude.

Oprostiti znači otpustiti.

Samo oprostivši, vi ćete se pomiriti sa prošlošću tako, da ona ne ometa vašu budućnost. Kada otpustate prošlost i bivši bol, vi oslobađate mesto za nove emocije i osećanja.

Praštanje ne znači da morate biti prijatelji sa onima koji su vam naneli bol. Vi, jednostavno, razumete da su oni ostavili trag, i sada ćete živeti sa takvim ožiljkom. Prestaćete čekati čoveka koji vas je slomio, da bi on vratio sve „kako je bilo“. Počećete lečiti rane, nezavisno od toga hoće li ožiljci ostati. Nastavite živeti dalje sa svojim ožiljcima.

Praštanje nije trijumf nepravde. Reč je o stvaranju sopstvene pravednosti, sopstvene karme i sudbine. Suština je u tome da se ponovo stane na svoje noge, i odlučiti  ne biti nesrećnim zbog prošlosti.

Praštanje je razumevanje toga da vaši ožiljci neće određivati vašu budućnost. Praštanje ne znači da se predajete. Ono znači da ste spremni sakupiti snagu i krenuti dalje. IZVOR: Femina

 

Zapovjeđeno nam je da opraštamo jedni drugima. No zašto je opraštanje drugima važnije za nas nego za druge?

Oprošteno-  Svatko tko je ikada bio u vezi zna kakav je osjećaj kada primi oprost ili kada nekome oprosti, no ujedno i zna kako je to kada im netko ne želi oprostiti. Iz iskustva vam mogu reći da nije dobar osjećaj kada vam netko odbije oprostiti. To je slično kao da imate uteg oko vrata. Velik je to teret kada osjećate da vam nikada nije oprošteno. Brak može imati problema s opstankom ako si supružnici međusobno ne opraštaju. Ako mislite da je podnošljivo i u redu živjeti bez oprosta, pokušajte živjeti s vašim supružnikom ili biti u poslovnom odnosu u takvoj situaciji. Iskusit ćete vrlo napete trenutke. U nekim slučajevima ljudi smatraju da im čak ni Bog ne može oprostiti, no ja ih pitam: „Ne mislite li da je Isus platio cijenu za to?“. Ako smatraju da oni ne mogu nekome oprostiti, tada ih pitam: „Shvaćate li da je Isus umro za nas dok smo bili bezbožnici i teški grešnici, neprijatelji Boga?“ (Rimljanima 5,6-10). Nije da ne mogu oprostiti, nego ne žele.

Bog nam neprestano prašta, a toliko oprosta mi ne bismo mogli ponuditi ni da živimo milijun života, tako da moramo opraštati, a ujedno moramo naučiti prihvatiti oprost… Čak i od Boga. Odbijanje opraštanja nas veže za prošlost koja će tako utjecati na našu budućnost.

Opraštanje Ako želite opis opraštanja, on je na križu, ali ne za nas. Dok je Isus krvario i umirao u agoniji na križu, on se molio svome ocu: „Oče, oprosti im jer ne znaju što čine“ (Luka 6,23;34a). Kako je Isus mogao moliti svog Oca da oproste onima koji su učinili tako groznu stvar? Sam je Isus rekao: „Nego, velim vama koji slušate: Ljubite svoje neprijatelje, dobro činite svojim mrziteljima, blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas zlostavljaju“ (Luka 6,27-28). To znači da trebamo opraštati onima koji nas mrze i progone. Moramo shvatiti da oni mrze poruku koju mi širimo, a ne nužno nas. Bog nam je u Kristu oprostio, čak i ako nitko od nas to nije zaslužio (Rimljanima 3,10-12). Samo je po ljubavi (Efežanima 2,4) Bog mogao djelovati za nas; oživio je mrtvaca, bio je zarobljen od strane neprijatelja (Efežanima 2,1-2). Mi nismo ni po čemu bili posebni. Bili smo: „djeca gnjeva kao i drugi“ (Efežanima 2,3), no Bog nas je ljubio te je napravio prvi korak (2. Timoteju 2,25; 1 Ivan 4,19).

Pitam vas: „Koliko je naših grijeha bilo pred nama na križu?“ Odgovor je: „Svi“. Bog nam je u Kristu oprostio tako da i mi moramo opraštati drugima u Kristu. On je to učinio iz ljubavi, a i mi moramo djelovati i praštati iz ljubavi. Isus je zapovjedio da moramo tražiti oproštenje i moliti se Bogu da nas „otpusti duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicima našim“ (Matej 6,12).

Zaboravljanje Dobro je nekome oprostiti nešto što vam je učinio, no ako to neprestano spominjete, ne čini se kao da ste to zaista i zaboravili, a ako niste zaboravili to možda znači da nikada niste ni oprostili. Priznajem da je ljudski nemoguće zaboraviti što su nam drugi učinili, osobito kada je riječ o bolnim stvarima, no ako to neprestano spominjete nakon što ste rekli da im opraštate, to je kao da neprestano iskopavate truplo koje je odavno trebalo biti pokopano.

Neprestano podsjećanje na prošle prijestupe može biti znak da određenoj osobi nije oprošteno. Zašto biste inače stalno to spominjali? Razgovor o prošlim bolima nikome ne čini dobro, pogotovo kada se taj razgovor odvija ispred drugih ljudi, jer pokazuje da je još uvijek prisutan duh nepraštanja koji lebdi nad vama i ne odlazi… Kao i rana, ako ju neprestano dirate, ona nikada neće zarasti. Ako netko to vama čini, pitajte ih: „Niste li mi već za to oprostili? Je li to još uvijek problem?“.

Nepraštanje Nažalost, imao sam nekoliko pokopa na kojima djeca, ili braća ili sestre pokojnika nisu bili prisutni jer su još uvijek bili ljuti na svoju mamu, svog tatu, brata ili sestru. Zamislite da dijete ne dođe na ukop svoje majke, a to se događa svaki dan. Kako je to samo tužno za ostalu obitelj i prijatelje. Pretpostavljam da će svoju ogorčenost nositi do groba. Sjećam se velike crkve u Teksasu koja se raspala zbog odluke o tepihu u predvorju. Jedan dio crkve htio je jednu boju, dok je drugi dio htio drugu. Teško je povjerovati da bi se vjernici u crkvi koja je vođena Duhom mogli podijeliti zbog boje tepiha. Ne mislite li da to rastužuje Duha Svetoga? Jedna strana nije željela kompromis tako da su se ustali i osnovali vlastitu crkvu. Vjerujem da su napokon dobili boju tepiha koju su htjeli, ali ovo je pravi primjer za nepraštanje.