Zašto inteligencija i sreća ne idu zajedno??

 

Sreća i inteligencija se međusobno isključuju jer je sreća stanje uma, dok je inteligencija opseg uma – prva je više fiksna, a druga fluidnija. U stvari, inteligencija je društveni konstrukt koji je problematičan. Evo razloga zašto se mnogo inteligentnih duša bori da nađe sreću.

Inteligentni ljudi imaju visoke standarde

Imati standarde je dobra stvar. To vam može pomoći da ostanete na pravom putu ka sreći i uspehu. Međutim, postavljanje standarda koji su previsoki može postati problem. Inteligentni ljudi imaju tendenciju da znaju šta žele i odbijaju da se zadovolje sa bilo čim manjim od toga. Njihovi visoki standardi odnose se na sve oblasti njihovog života. Posao, odnosi, određeni ciljevi. To im može otežati da budu zadovoljni. Mogu se stalno osećati kao da njihova dostignuća nisu dovoljna, ili da im posao ne dozvoljava da napreduju. Njihovi standardi takođe mogu značajno uticati na njihove odnose.

Inteligentni umovi nisu zadovoljni sadašnjim trenutkom

Kada je “inteligentno” u pitanju, svest gubi prednost nad znanjem. Naši umovi nisu zadovoljni sadašnjim trenutkom onakvim kakav je i zato ga ili napuštaju ili odlutaju mislima, dodaju ili oduzimaju od njega, oplemenjuju ga ili preoblikuju, razumeju ili interpretiraju, itd.

Um pokušava da “izmeni” trenutak i da mu doda novo značenje, jer trenutak sam po sebi nije dovoljan. Ovo nezadovoljstvo podstiče um na očajničku trku da bi se stekle sve informacije i uspomene koje je sačuvao kako bi trenutak bio “bolji”. I tokom ovog procesa um postaje nestrpljiv, mahnit ili izgubljen, jer su njegovi nalazi nedovoljni ili ne uspeva da pronađe ništa.

Sreća je um koji se smiruje; inteligencija je um koji odbija da se smiri

Za srećan um, šta god da je u pitanju – dovoljno je. On ne pokušava da izmeni bilo šta, on to samo prihvata tako kako jeste i postupa u skladu s tim. Inteligentni um nije tako lako zadovoljiti.

Većina inteligentnih ljudi previše razmišlja

Visokointeligentni ljudi imaju tendenciju da stalno analiziraju i proučavaju do iznemoglosti. Oni će izvagati prednosti i mane i suditi nakon što se tiho povuku. To često dovodi do depresije.

Kada su uslovi manji od optimalnih, osećaju se iznevereno

Stvari često nemaju isti krajnji rezultat: inteligentni ljudi imaju čvršće shvatanje svega i uvek im je u glavi najbolje rešenje za sve uslove.

Nepogrešiva samokontrola

Većina inteligentnih ljudi ima tendenciju da naginje ka niskom samopoštovanju i slabom osećaju ponosa zbog grubosti u načinu na koji sami sebe procenjuju. Oni neće favorizovati loše osobine i prihvatiti ih po nominalnoj vrednosti. Njihovi lični standardi su visoki.

Traže više sfere

Većina inteligentnih ljudi su vešti u razlikovanju dobra od lošeg. Oni ne prihvataju loše osobine. Neprestana racionalizacija mogućih ishoda je njihova prava priroda.

Malo ljudi ih zaista razume

Ljudski kontakt može biti najveći izvor sreće. Mi uvek delimo naše brige i stresove sa ljudima, tako da ih je onda lakše nositi. Većina inteligentnih ljudi retko pronalazi nekoga sa istom dubinom karaktera sa kim bi mogli da podele svoje brige i ublaže svoj teret.

Inteligencija često može dovesti do psiholoških problema

Ljudi koji imaju natprosečni koeficijent inteligencije imaju neki vid psihološkog poremećaja koji ih čini neprestanim sudijama time što postavljaju nemilosrdna pitanja.  Ljudski um je veoma složen i nije u potpunosti shvaćen. Prekomerna analiza i osećaj izolovanosti je činjenično stanje za inteligentne ljude. Ovo ipak može biti nezdravo.

IZVOR: DDL <3

 

Naučno dokazano da lepota i pamet idu zajedno  Američki i britanski naučnici zajedno su uspeli da sruše ustaljenu predrasudu o lepim ljudima kao manje inteligentnim. Po njihovom istraživanju lepi ljudi imaju koeficijent inteligencije za 14 poena viši u odnosu na ostale ljude. Ovo istraživanje bazira se na Nacionalnoj studiji razvoja dece kojom je bilo obuhvaćeno 17.419 osoba rođenih u istoj nedelji 1958. godine u Britaniji, a njihov razvoj je praćen od rođenja do odraslog doba.

Tokom čitavog razvoja ispitanici su radili brojne testove, a istovremno je praćen kako njihov intelektualni napredak tako i njihov fizički izgled. Ono što su naučnici takođe izveli kao zaključak iz ove studije je da su lepi ljudi za svoje partnere često birali upravo inteligentnije individue. “Fizička privlačnost je u velikoj meri pozitivno povezana s inteligencijom. Ni jedno ni drugo nemaju veze sa socijalnim statusom, težinom i visinom kao ni zdravljem”, kazao je jedan od istraživača s Ekonomskog fakulteta u Londonu, te objasnio da je veza između privlačnosti i inteligencije jača kod muškaraca nego kod žena.

Inteligentni ljudi su nesrećniji-  Mogu imati partnera koji ih voli, porodicu i uspeh u poslu, ali uvek postoji nešto što ih čini usamljenim, tužnim i obeshrabrenim. Postoji 6 mogućih razloga zbog kojih sreća i inteligencija ne idu zajedno.

Previše analiziraju-Mnogi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije imaju naviku da analiziraju sve što im se događa u životu. To može da bude izuzetno zamorno, naročito ako vodi ka neželjenim i frustrirajućim zaključcima. Da ne spominjemo i često osvrtanje na filozofske probleme i globalne nedaće za koje ne postoji rešenje. Trebalo bi da se vode izrekom: „Neznanje je blagoslov”. Što manje razumeju neke stvari, to će biti srećniji.

Imaju visoke standarde- Pametni ljudi znaju šta žele i ne zadovoljavaju se ni sa čim što je manje od toga, ma o kojoj god oblasti života da govorimo. To znači da je za njih teže da budu zadovoljni uspesima, odnosima i bukvalno svime ostalim u životu. Kada se njihova visoka očekivanja suoče sa realnošću, dolazi do razočaranja.

Strogi su prema sebi- Inteligentni ljudi skloni su dubokom analiziranju sopstvene ličnosti i često se nalaze u potrazi za stvarima iz života kojima nisu zadovoljni. To se često dešava prilikom odlaska u krevet, što može da se odrazi na kvalitet sna, a samim tim i na raspoloženje. Osvrću se na greške iz prošlosti i krive sebe. Sve to stvara oseća krivice i nezadovoljstva, što neminovno utiče na sreću.

Stvarnost im nije dovoljna- Ljudi koji imaju visoki IQ nikada neće prestati da traže nešto što je veće od njih samih – obrazac, značenje, svrhu. Njihova nemirna mašta neće dozvoliti da se opuste i uživaju u lepim stvarima u životu. Realnost sa svim svojim trivijalnostima je isuviše dosadna za njih. Oni žude za nečim fantastičnim, idealističkim i večnim, ali nikada neće pronaći sreću dok se osećaju poput stranca u sopstvenom svetu.

Nedostatak duboke komunikacije i razumevanja- Istinsko razumevanje jedno je od najvećih iskustava koje ljudsko biće može da ima. Veoma je lepo kada pronađete pravu osobu sličnih interesovanja i intelektualnih sposobnosti sa kojom možete smisleno da razgovarate o idejama i pogledima na svet. Nažalost, inteligentne osobe retko kada dožive takvo zadovoljstvo. Mnogi od njih se osećaju usamljeno i neshvaćeno i misle da niko ne može da pronikne u dubinu njihovih misli. Čak je i naučno dokazano da je osobama sa visokim koeficijentom inteligencije potrebno mnogo manje socijalnih aktivnosti kako bi bili srećni.

Imaju psihološke probleme- Postoje brojne studije koje povezuju inteligentne osobe sa problemima poput ankioznosti i bipolarnog poremećaja.