Žalim što nisam upoznala….

Moj tata je imao najboljeg druga koga je cela moja porodica mnogo volela.

Po svemu sudeći bio im je maltene kao član porodice.
Nekoliko meseci pre nego što sam se ja rodila njemu je dijagnostikovan rak grla.
A na dan kad sam ja rođena on je bio u bolnici jer je rak napredovao do tog stadijuma da on više nije mogao da govori.
Doktori su mu predviđali da će mu do kraja biti tako.
Kada je čuo da se moja mama porodila, istog momenta je uzeo telefon i pozvao je i u tada je progovorio
i uspeo mami da čestita i plakao je od sreće, a plakali su i moji roditelji.
Nekoliko meseci nakon toga je preminuo.
Prevelika tuga. Tata i dan danas stalno odlazi na njegov grob i pali mu sveću,
donese pivo i tako priča sa njim.
A ja nikad neću prežaliti što nisam imala prilike da upoznam tog divnog čoveka.