Stiže proljeće i vrijeme kućnih majstora!!!

 

BONUS:

Preko dana on bi radio, a ona bi, zahvalna i sretna, s uživanjem čistila i pospremala njihovu kabinu. A svaku bi večer uski brodski krevet glasno škripio od njihovog strasnog seksa. Sve dok jednog prijepodneva u kabinu slučajno ne uđe kapetan broda. Ugleda prekrasnu plavušu i u čudu je upita: – “Djevojko, što vi radite na mom brodu?!” – “Ma znate, kapetane, ja sam se htjela ubiti jer me svi muškarci žele samo ševiti i nitko se od njih ne bi se sa mnom družio i razgovarao. Spasio me vaš mladi pomorac i poveo ovim brodom na put u Ameriku. Riskirao je svoj posao kako bi mi pomogao i predivan je prema meni, cijeli dan naporno radi i donosi mi hranu. Zavoljeli smo se i svaku večer istinski vodimo ljubav dok se naše duše i tijela spajaju u jedno. Razni pokvarenjaci više ne iskorištavaju moje tijelo, više me nitko, kako vi muškarci odvratno kažete, ne jebe” Kapetan je mirno pogleda preko svojih naočala i hladnokrvno odgovori: – “Jebe on tebe srećo, jebe… Jer, dušo, ovo je trajekt Split-Brač..”

Završio Mujo u ludnici i poslije jedne godine ga otpuste kao zalijećen slučaj. Ode jaran Haso da ga obiđe kad je čuo da je izapao. Dolazi pred kuću Muje i pita ga: -Jarane kako si mi? Ma dobro, malo sam bio bolestan ali sad je sve OK.
Nego da te pitam sviđa li ti se moj Floki. Haso će iznenađeno: -Mujo bolan, pa na uzici vodiš kozu, kakav bolan Floki? Mujo se ko malo naljuti: -Rekao sam ti da je pas i pas je!!! -Ali jarane, pa zar ne vidiš da ima rogove?!!
-Pa šta, pa svako može imari bračne probleme odbrusi mu Mujo.

 

Dobila plavuša prvi posao. Posao sekretarice u velikoj firmi. Postave je na mjesto sekretarice generalnog direktora.
Dosadili plavuši telefoni, telefon zvoni, ona se javi i naravno traže generalnog direktora. Nakon desetak dana, telefon uporno zvoni ali plavuša ne haje. Izlazi direktor i pita je: -Zašto se ne javljate na telefon? -Pa, znate sigurno nije za mene, za ovih deset dana koliko radim, shvatila sam da samo vas traže, pa zašto da se javljam?

Na sredini Paškog mosta, na samom rubu ograde, stoji prelijepa i savršeno građena plavuša. Gleda dolje u sinje more i hoće se ubit’, kad naiđe mladi i naočiti pomorac u uniformi. – “Djevojko, što to radiš nasred mosta?”, – poviče pomorac. – “Ma hoću se ubiti, svi me muškarci svaki dan samo žele ševiti i ništa više, nitko se ne bi sa mnom družio i razgovarao!”, – odgovori tužno plavuša. – “Nemoj tako, nismo svi isti, evo ja se upravo danas ukrcavam na brod za Ameriku, pa ako hoćeš, kreni sa mnom na besplatni put. Možeš spavati na drugom krevetu u mojoj kabini, a ja ću ti potajno donositi hranu. Samo mi obećaj da ćeš ostati skrivena u mojoj kabini, jer ako te kapetan otkrije – oboje smo nastradali.” Pomisli plavuša: “Evo nade za bolji život u Americi!” I te noći tajno se ukrca s njim na brod. Prvog dana donese pomorac doručak u kabinu i vrati se na posao. Donese joj ručak i opet se vrati na posao. Navečer joj donese večeru i mrtav umoran od posla sruši se u svoj krevet i zaspi. I tako isto bijaše i drugi i treći i peti dan. A plavuši, iz dana u dan, pomorac sve draži i draži, pa nakon tjedan shvati da se zaljubila u njega. Kad je te večeri došao u kabinu, ona ga poljubi i završe u žestokom seksu. I tako ploviše oni dva i pol mjeseca.