Prolazi luđak kroz selo…

Poš’o ludak kuci kroz neko selo i usput svratio u kafanu. Tamo se pilo, pušilo i kartalo, te se jedan covek onesvesti od silnoga dima i uzbudenja.

Neki uzeše koprive, pa ga ožariše malo po licu, te se covek osvesti. Ludak mislio da je covek bio mrtav, pa ga ovi oživeli.
Sav srecan, jer je nešto novo naucio produži kuci. Uz put naide na neku sahranu, pa se razdera:
Ljudi, nemojte ga sahranjivati! Ja znam da ga oživim!
Pa uze koprive i poce ovog da šamara po licu. Kad su to videli ljudi iz povorke, poceše ga tuci i na kraju mu rekoše:
-Što ga biješ? Treba da mu kažeš ‘Laka mu crna zemlja!’
Laka mu crna zemlja!-rece ludak.
Nastavi ludak dalje svojim putem. Nedaleko odatle naide na svadbu, pa se razdera:
Ej, mladenci! Laka vam crna zemlja!
Mladoženja to cu, pa propusti ludaka kroz šake. Na kraju mu rece:
-Što meni laka crna zemlja? Treba da mi kažeš ‘Sretan brak i da imate puno dece’!
Sretan brak i da imate puno dece!- rece ludak.
Nastavi ludak svoj put ka kuci. Nedugo zatim, naide na nekog seljaka što vodi krmacu, pa mu rece:
Sretan brak i da imate puno dece!
Seljak ga prebije i kaže mu:
-Šta ti meni pominješ brak sa krmacom, budalo jedna kretenska!
Treba da mi kažeš ‘Dabogda ti krmaca bude dobra i da se lepo oprasi’, a ne da mi pominješ brak sa svinjom!
Dabogda ti se krmaca lepo oprasila! – izusti i nastavi put.
Zatim naide na nekog coveka, kako cuci u grmlju, jer ima fizikalne potrebe. Tada mu rece:
-Dabogda ti se krmaca lepo oprasi i bude dobra!
Ovaj zauzet covek ustade i rece ludaku posle dva vaspitno-popravna šamara:
-Ako ne možešs da mi pomogneš, nemoj mi ni odmagati, budalo jedna! Šta mi pominješ krmacu i dobrotu umesto da kažeš ‘Nek’ ti prvo brzo ispadne, a drugo još brze!’
Nek’ ti prvo brzo ispadne, a drugo još brže!-rece ludak i produži dalje svojim putem.
Pred svojom kucom vide prosjaka što nema jedno oko i rece mu:
-Dabogda ti prvo ispalo brzo, a drugo još brže!