Prelepu pevačicu volela je cela Jugoslavija, a njenu blistavu karijeru prekinula je tragična smrt!

Đurđica Barlović , pevačica Novih fosila, danas bi slavila 71. rođendan. Ovako, ostaje tek sećanje na divnu ženu, vrhunsku pevačicu.

– Sećanja na mamu ne blede. Kad imate 10 godina i kad imate 40 godina, ona su tu. To će za nas uvijek biti lepe uspomene na druženje, rođendane, ručkove,

letovanja na Pagu … Brat i ja smo bili na Mirogoju i zapalili sveću, kao što i inače radimo. Setimo se, naravno, uvijek i mame i tate.

Ne samo na njihove rođendane, ali na ove dane posebno –  rekao je njezin stariji sin Hrvoje prije tri godine.

Te 1992. u avgustu estrada je u šoku primila prsluk o njenoj smrti. Vođa Novih fosila, pokojni  Rajko Dujmić , rekao je kako su u njegovom stanju u tom trenutku stali svi satovi.

Tek kasnije je čuo veest i protumačio je to kao Božji znak. Đurđica  je preminula u 42. godini.

Đurđica  i  Rajko  bili su bliski saradnici i prijatelji. U postavi koja se uspinjala, uz  Moku  i  Marinka Colnaga , bili su i njih dvoje. Imala je izuzetan raspon glasa i prema njoj je Rajko pisao pjesmu.

Bez problema je pevala sve. Dujmić  je govorio da je  Đurđica  imala retku, takozvanu srebrnastu boju glasa, vezu između soprane i tenore. Na svoj je, poseban,

nježan način izgovarala “s” i “š” te je osvojila decu.

Đurđica  je i kao djevojčica pevušila, sa samo 13 godina stala na velikoj pozornici festivala “Deca pevaju”. Njen iznatprosečni talenat su uočili i proizveli popularne zabavne emisije

“Obraz uz obraz”, pa se  Đurđica  1974. pojavila kod  Milene Dravić  i  Dragana Nikolića . To je bio njen prvi zabeleženi nastup na kojem je pevala “Kad bi bio samo moj”.

U Zagrebu se  Đurđica  preselila kad je završila srednju građevinsku školu. Spremila je kofere i napustila Split.

U jednom od kasnijih intervjua rekla je da je tada značilo što će dočekati u Zagrebu, nikada ne bi napustila Split. Dočekala ju je masa obožavatelja, ljudi koji su voljeli i

nisu to skrivali, ogromna popularnost …

Dok je bio u Novim fosilima, svaki dan imali su jedan ili dva koncerta i Đurđica je sve teže podnosila. Kad je bog mogao, sinove je vodio sa sobom na nastupe,

ali su joj putovanja teško su joj padala. Nedostajala joj je porodica i sinovi. Napustila je bend jer je želela da sredi porodični život, da kuva ručkove, da sa decom piše domaće zadatke.

– Bila je prava majka i domaćica. To joj je bio imperativ i na prvom mjestu. Nije joj trebao muškarac, nego je i gume sama mijenjala na autu.

Kuća je uvijek bila čista –  rekao nam je svojedobno Đurđičin sin Hrvoje, koji i danas pamti njene škampe.

Porodica joj je bila važna od  Fosila , karijere, zarade. Dujmić  je govorio kako je bila rođena za majku, suprugu, a opet isticao je njene pevačke kvalitete.

Spremila je 1992. godine peti samostalni album kada je otišao s decom na letovanje na Pag. A onda se dogodilo najgore. Infarkt, toliko jak da je svaka borba za njezin život bila uzaludna.

Preminula je u Zadarskoj bolnici 26. avgusta. Iza nje su ostali sinovi koji su tad imali  Hrvoja  11, a  Bornu  samo četiri godine.

Osim visokog pritiska nikada nije imao ozbiljnije zdravstvene probleme. Ispratili su porodica, prijatelji i mnoštvo obožavatelja.