Pozvala policiju da naruči picu, sreća pa je operater shvatio poruku!!!

Operator pozivnog centra 911 se često suočava sa čudnim pozivima koje nemaju nikakve veze sa vanrednim situacijama, kao što je, na primer, poziv čoveka koji nije bio zadovoljan sa sendvičom u brzoj hrani ili poziv jednog deteta koje je imalo problem sa zadatkom iz matematike.

Međutim, iako ovaj put se činilo da je slična situacija, ispostavilo se da je poziv sve osim šale. Operater koji je primio neobičan poziv podelio je svoju priču sa medijima, koja je, pored toga što je interesantna i pomalo zastrašujuća, može biti vrlo poučna. Operater je bio na dužnosti na 911 liniji, kada je primio poziv od nepoznate žene koja je htela da poruči picu, ali ubrzo se ispostavilo da razlog zašto žena zove nema nikakve veze sa tim.

Razgovor je, prema operateru, počeo „prilično glupo“, ali ono što je usledilo, ispostavilo se, bilo je vrlo ozbiljno. Evo transkripta razgovora:

„Dobili ste 911, gde se nalazite?“
„Ulica 123“

„U redu, šta se tamo dešava?“
„Želim da naručim picu.“
„Gospođo, dobili ste 911“

„Da, znam. Mogu li da dobijem veliku picu, pola feferoni, pola pečurke?“
„Hm … Žao mi je, znate li da ste pozvali 911?“
„Da, znam. Koliko će vam vremena trebati da dođete do mene?“

„U redu, gospođo. Da li je sa vama sve u redu? Da li ste u opasnosti?“
„Da, ja sam.“
„… I ne možete da govorite, jer je neko u sobi sa vama ….?“
„Da, tačno. Znate li koliko vremena vam je potrebno da dobijete?“

„Jedan policajac je blizu vaše kuće. Imate li oružje u kući?“
„Ne.“
„Možete li da ostanete na liniji?“
“ Ne mogu. Vidimo se uskoro, hvala.“

Operator je, na sreću, na vreme shvatio da je žena očigledno u opasnosti.

„Čim sam spustio slušalicu, proverio sam istoriju poziva sa te adrese i video da je već bilo poziva zbog zlostavljanja. Policajac je došao na navedenu adresu i našao par.

Čovek je bio vidno pijan, a žena pretučena. Ona je objasnila službeniku da je njen dečko tuče već neko vreme. Pomislio sam tada da se odlično snašla i da se poslužila odličnim trikom. Ovaj poziv sigurno nikada neću zaboraviti“, rekao je operater, prenosi „Independent“.

IZVOR: (Novosti.rs)

 

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je pojam koji se obično odnosi na nasilje između supružnika ili supružničko zlostavljanje, ali takođe može da se odnosi i na nevenčane intimne partnere ili jednostavno ljude koji žive zajedno. Nasilje u porodici je fenomen koji je prisutan u svim zemljama sveta i u svim kulturama; ljudi svih rasaetnijaverskih i političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova mogu biti počinitelji nasilja u porodici.

Skretanje pažnje javnosti na nasilje u porodici otpočelo je sa pojavom ženskog pokreta, naročito feminizma i pokreta za ženska prava nastalih sedamdesetih godina 20. veka, čija je glavna preokupacija bila rešavanje problema pretučenih žena čiji su agresori bili njihovi muževi. Svest o nasilju u porodici kao i shvatanje i dokumentovanost ovog prestupa razlikuju se od zemlje do zemlje. Procenjuje se da je u SAD i Velikoj Britaniji samo trećina slučaja nasilja u porodici prijavljena policiji. Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, svaka četvrta žena na Balkanu trpi nasilje u porodici.

Nasilje u porodici pojavljuje se u različitim oblicima i uključuje fizičko nasiljeseksualno nasilje, psihičko nasilje i ekonomsko nasilje.

  • Fizičko nasilje uključuje batinjanje, udaranje po glavi i telu, čupanje kose, povrede oštrim i tupim predmetima, šutiranje, davljenje, bacanje na zid ili pod, nanošenje opekotina, itd.
  • Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i polnog morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, »klasično« silovanje, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos.
  • Psihičko nasilje se odnosi na zastrašivanje, konstantno kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje konfuzije i nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarivih očekivanja u odnosu na žrtvu, verbalno zlostavljanje, izlaganje žrtve pritisku, ispoljavanje zlostavljačkog autoriteta, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, emotivna rezervisanost, minimiziranje, poricanje i prebacivanje krivice za nasilje, izolacija, uznemiravanje i maltretiranje.
  • Ekonomsko nasilje podrazumeva nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i dr.

Žene su veoma često žrtve nasilja svojih najbližih. Nasilje u porodici je najčešći oblik opštijeg problema nasilja nad ženama, čemu govore u prilog statistike: između 40% i 70% ubistava gde su žrtve bile žene, počinioci su bili njihovi muževi ili verenici. Takođe je utvrđeno da se ne radi uvek o fizičkom nasilju, već i o duševnom ili verbalnom. Nasilje nad ženama koje vrše njihovi sentimentalni partneri najčešće ostaje neprijavljeno policiji, tako da eksperti smatraju da je broj žena žrtava nasilja u porodici mnogo veći od onog koga pokazuju statistike i da ga je teško proceniti.

Iako je ovaj problem predstavljen kao problem u okviru heteroseksualnih odnosa, on ipak postoji i među lezbijkama, između majke i kćerke, između dve ženske osobe koje dele stan ili u bilo kakvom drugom odnosu dveju žena koje žive pod istim krovom. Nasilje nad ženama u lezbijskim vezama gotovo da je jednako zastupljeno kao i u heteroseksualnim vezama