Postaje već neobjašnjivo i pakleno bolno samoizoliranje političkih Bošnjaka

U medijskom Sarajevu smo zabavljeni nekim izjavom visokog predstavnika u kojem govori o poziciji bosanskih Hrvata i njihovoj nekakvoj nedovoljnoj

zastupljenosti u vlasti Bosne i Hercegovine.

Christian Schmidt imao je “otvoren i sadržajan” razgovor u Beogradu s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem . 

“Lake teme nisu bile na stolu”, reći će Vučić kasnije novinarima. Dodajem da su jedan drugom skresali “u lice sve”.

Schmidt se susreo je partijarhom Srpske pravoslavne crkve. Porfirije mu je crkveno ime. 

Najveći zvaničnici Srbije, pa i Srbi, Schmidta su sasvim uredno primili kao visokog predstavnika, bez zadrške, osporavanja, propitivanja … Sada će mu na rukoljub doć i Dodik . 

I nema (bosanskog) Srbina koji će nastaviti insistirati na nepriznavanju Schmidta. 

 

Dodik je zaradio još poneki poen kod svojih birača, “opozicija” se dodatno izblamirala, a Vučić je ispao “dobri dečko” u očima Zapada i dobio nove poene. Angela Merkel će se lično,

usred Beograda, za četiri dana zahvaliti i na tome.  

U medijskom Sarajevu smo zabavljeni nekim izjavom visokog predstavnika u kojoj govori o poziciji bosanskih Hrvata i njihovoj nekakvoj nedovoljnoj

zastupljenosti u vlasti Bosne i Hercegovine. 

To što smo imali priliku pročitati s nedjeljnog sijela Schmidta u svom izbornom okrugu u Bavarskoj, sasvim je realan izraz jednog političara jedne (kršćanske) stranke. 

No, Schmidt niti je lider te partije (Kršćanska socijalna unija – CSU, se zove), niti predstavlja tu stranku, a niti vodi nevladinu organizaciju da bi mogao tek tako iznositi

vlastite političke stavove. I tu lekciju on sada uči. 

Istina, novi visoki predstavnik odmah je rekao da će nastupiti kao političar, a ne kao diplomata.

 

I to što kaže ili će reći nije stav međunarodne zajednice, uključujući i one koji ga u njoj podržavaju. 

 

Ovo što nam je preneseno da je rekao u Bavarskoj, zasigurno podržava Rusiju, koja ga ne priznaje za visokog predstavnika. 

Tek, u političkom Sarajevu vlada tradicionalna autističnost. 

Nedavno je glavni grad Bosne i Hercegovine hodočastio Recep Tayyip Erdogan . Usput je obišao Predsjedništvo BiH, dobio ponudu da bude “pošteni posrednik”

i to ne od Šefika Džaferovića , već Milorada Dodika, koji je otišao na neku svadbu. 

I dobro je da se i to desilo. 

Još bi ljepše bilo da je barem na toj svadbi bila neka Angela Merkel ili Ursula von der Leyen . Ili barem Josep Borrell . Ali njih nije bilo. 

I tu smo opet na bolnoj spoznaji da naših političkih predstavnika faktički nema nigdje. 

Dragan Čović je na redovnim sedmičnim prijemima kod čelnika Hrvatske. 

Milorad Dodik je redovni gost Beograda. Njegova ekipa je već danima u Rusiji. 

 

Sarajevo je zaboravilo kako izgleda Ankara, Rijad mogu – eventualno – nadletjeti se tijekom puta za Džidu. Brisel je tek blijedeća uspomena,

dok im postaje sve teže Vašington naći na mapi. 

U Njemačkoj je u toku izborna kampanja. 

To da iz Sarajeva neko nazove socijaldemokratu Olafa Scholza i da ga pitam barem kako je, ne možemo ni sanjati. 

Postaje već neobjašnjivo i pakleno bolno samoizoliranje političkih Bošnjaka. 

Oni su preokupirani ličnim interesima i uljuljkani u vlastitoj projekciji “popularnosti”. 

Neki od njih vjeruju da će im svijet opet doći na noge, kako je dolazio prije više od dvije decenije. Neki, pak, više i ne mogu sakriti prezir prema Zapadu,

pa im se gadi i pomisao da bi se tamo trebali naći, sjesti, pričati …

Nismo propustili vozove, propustili smo brojne posljednje vagone inicijative i foruma na kojima smo mogli, trebali, MORALI biti.

Imamo ogromnu dijasporu koja nas zanima samo u kategoriji novčanih doznaka. 

Imamo armiju pametnih i sposobnih ljudi. Ne, doživljavamo ih kao prijetnju i sumnju. Znamo da su bolji od nas, pa nam zato i ne trebaju! 

 

U Bijeloj kući imamo čovjeka koji nam je naklonjen. I cijeli niz ljudi u njegovoj administraciji s kojima možemo meritorno pričati o svemu u BiH. 

Ja, ja !?

Beograd i Zagreb, bosanski Srbi i bosanski i hercegovački Hrvati neumorno lobiraju. 

Mi ćemo se odlučiti samo onda kada to nama lično bude trebalo, a sve platiti iz budžetskog džepa. 

I onda je jednostavno tragično da je Schmidt jedini koji je progovorio. 

Da je, dao Bog, još Schmidtova!

Valjda bi nas to konačno probudilo!

 

Izvor: Politicki.ba

Piše: Sead Numanović