Nema žurbe komšinice!! :D :D

A govorili su mi: „Videćeš kad porastu, nedostajaće ti“…  To su ta mala stvorenja što mi se nisu skidala sa sise do beskonačno, što su mi se kačili oko nogu, što mi nisu puštali ruku sve dok ne zaspe, zbog kojih sam svaku kafu prekidala i svako piće odbijala. To su ona što plakaše kad me na posao pratiše. Nikad ih ostavljala ni na pola dana nisam. A sad… raštrkaju se po gradu, ceo dan ih nema, lepše im je sa svima nego sa mnom, dosadna sam im. Evo, istina je živa, nedostaju mi ona naivna znatiželjna lica kad im pričam neku moju avanturu, ono kad neće da operu penu od šampona nego se krevelje, ono kad se ne stide goli da skaču po krevetu. Čak mi nedostaje i da se po mraku nabodem na lego kockicu ili Barbikinu cipelicu. A najviše mi nedostaju svakodnevni crteži posvećeni meni, i oni za koje sam mislila da behu lisice a bili su dinosaurusi, i oni na kojima sam kao Oliva sa rukama do zemlje i sve one osmomartovske čestitike, koje kobajagi čuvaše u torbi da ne vidim, dok ne bude trebalo da mi ih predaju. Nikad više neće biti zekinog gnezda koje tražiše na Uskršnje jutro. Ostale su slike u šarenim albumima da kad ostanem sama, suze krišom brišem. Porasli su…

Kad me zovu iz banke
Legnem juče popodne da gledam kapke iznutra. Ja kad legnem gasim mobilni i može da gori kuća ne diraj me. Budi me sin, ljubi ga majka, prekino igricu zbog babe kaže :”Baba viče zove te banka, mamaaa!”. Reko: “Beži i ti i baba i banka sve ću vas podaviti!”. Ova opet viče (nagluva) lupa na prozor :”Žena kaaaaže imaš neki poklon! Milijanaaaa”, “Jaooooo bre babaaaa ako ustanem kakav poklon iz banke jebote gde ti živiš..i ne vredi, probudiše me skroz. Palim mobilni, broj 011…dvesta puta. Aha reko zvaće opet pa ću joj se najeb… majkee. Zove. javljam se: “Poštovana….izvinite kaže vaša majka da spavate (???!!!) ..imamo za vas poklon..karticu ..ne morate ništa da popunjavate..bla bla bla…samo provučete…znate Milijanaaaa, jel me čujete milijanaaaa….drke drke đon drke drkdr đon..ne zaklapa petnajs’ minuta…pustim je da se naloži da me je ubedila, kažem oću oću važi….Dragi bože. Da li ona stvarno misli da ja sa 46 (U Srbiji) i dalje verujem u Deda Mraza i nemam pametnija posla nego da skupljam kartice??  Naravoučenije: Objasnite babama da bajke ne postoje. Ni kad zovu iz banke ni kad mašu sa televizije!
zaključak: ima da dignem kredit i napravim gluvu sobu, sa dinamitom na vratima. Na rate. Bez kamate. Kraj bajke.