Naplata u naturi…

Cigo i ciganka trebaju da pređu rijeku, ali ne znaju da plivaju i boje se vode.
U neposrednoj blizini nalazi se skela, ali je problem što nemaju para.
Mole skeledžiju da ih preveze džabe, ali ništa od toga
Pristaje da ih preveze, gleda u ciganku ona prava bomba pa im kaže
-Može samo pod jednim uslovom, da ja opalim ciganku

Cigo je mora da pristane na pogodbu, ali pod uslovom da ih prvo skeledžija preveze.
Dok su se vozili, cigo upita skeledžiju:
– Auuu brate, zar se ti ne bojiš vode?
– Ne! -odgovori skeledžija.
– A jel se bojiš nečega? -opet će on.
– Ne, ničega! – odgovori on
– Ne postoji osoba koja se ne boji ničega! -ljubomorno će cigo – Mora da postoji nešto, ajde priznaj!
– Pa, znaš..- stidljivo će skeledžija- ne volim grad, saobraćajnu gužvu i buku …. sav se nekako unervozim od toga!
Pređoše oni rijeku, i dođe red da se plati u naturi. Poče skeledžija da “naplaćuje” vožnju, i to pošteno!
Odužila se naplata, on nikako da završi, ciganka sve više uživa, a cigo kipti od ljubomore.
Nakon određenog vremena ga bijes savlada i počne da viče:
– Eeeej, kume, du-duuuuu, bi-biiiiiip, škriiip, du-duuuuuuuuuuu!