Moj život se postao pravi pakao!! :(

Sa 16 godina sam pocela pusiti travu a i onu stvar. Sve je krenulo kada sam htela samo probati…

ali svakim danom sam htela sve vise i vise. Nalazila sam se u takvom drustvu gde je taj pojam bio sve normalan, kada sam se navukla na travu zaradjivala kao prodavacina or*lnog se*sa. Bila sam odlicna ucenica osnovne i pocetak srednje skole, sve dok nisam upala u lose drustvo i nisam pocela konzumirati travu. Kada sam usla u taj svet, nisam se mogla vratiti nazad, drustvo me teralo napred. Nisam se mogla izvuci iz toga jer sam vec preduboko bila zapala. Nisam smela roditeljima reci u kakvom se stanju nalazim. Kada su me pritvorili zbog posedovanja trave, u stanicu su pozvali i moje roditelje. Tada su sve saznali, bili su jako ogorceni. Potrazili su pomoc i poslali su me izvan drzave kako bi sve zaboravila i krenula dalje. Zahvaljujuci njima, sada sam potpuno cista i biram s kim se druzim. Roditelji, hvala vam!-Videoteka-

 

Slušala sam jednom jednog zabrinutog muža kako se žali da njegova žena ponekad plače bez razloga. Jednostavno joj se nakupi. Vodio sam je, kaže, i kod hodže da vidimo da joj nije neko nešto učinio, pa nije.  Rekla sam mu – i da je nisi vodio, ja bih ti rekla da joj hodža vjerovatno ne treba. Ovom prilikom pišem i svim ostalim muževima kojima žene “bez razloga plaču”. Niko ne plače bez razloga. Ako žena “bez razloga” plače, a ti aman brineš šta joj je, prvo se preispitaj može li biti da plače zbog tebe.A jok, đe će plakat’ zbog njega! Šta joj fali, sve joj na tacnu donese, on radi, ona s djecom lenškari, sve ima, šta hoće! Đe da on bude kriv?! Obično žene koje “bez razloga plaču”, plaču ustvari jer su opterećene svakodnevnim “sitnim” razlozima koji se nakupljaju i onda iskipe povremeno kroz suze: nezadovoljstvo životom, nedovoljna muževljeva pažnja (sjeti se da se ona udala ZA TEBE, ne za tvoju kuću.

Jednom, dok je spavao na klupi u parku, Tina je probudio lokalni policajac. No, čim je vidio da je riječ o tada već slavnom književniku, počeo se žurno ispričavati. “Ma.. ne morate mi se ispričavati”, rekao je Tin, “iako bi bio red da ste prvo probudili podstanara”, aludirajući na beskućnika koji je spavao pod klupom. Kako je Tin bio iznimno domišljat i lucidan dobro prikazuje sljedeća anegdota. Jedan veseljak iz njegovog društva, vidjevši ga kako s praznom čašom stoji u gostionici, prišao mu je i rekao: “Slaži nešto na brzinu i platit ću ti špricer.” Tin ga i ne pogleda i već mu preko ramena dobaci: “Ne, prijatelju, rekao si dva!”. Kako je upravo trenutačno slagao, ovaj šaljivdžija mu je morao platiti piće.

Poštar dolazi da preda Hasi poštu. Pritisne zvone.Na vratima se pojavi Haso u potkošulji s pivom u rukama. Oko njega gomila male dječice koja trčkaraju. Iz stana dopire miris kuhanog kupusa i zvocanje njegove Mersihe.
Poštar ga upita: -Da li ovde živi Huso Mujić? Haso mu kaže: -Ne!!! Poštar iznenađen i kaže: -Kako, pa na vratima piše Huso Mujić. Da li ste to Vi? Haso: -Da, jesam! Poštar: -Pa fino sam Vas pitao da li tu živi Huso Mujić, a vi mi kažete –ne živi. Haso će poštaru: -Prijatelju moj, pa zar ti ovo nazivaš životom!