Ljubav nikad ne umire :D

Pre 14-15 godina zvao me sa govornice, sate provodio na hladnoći

samo da bi me zasmejavao, slušao, tešio, učio…
Ja četvrta godina srednje škole, a on student arhitekture u Nišu.
Obožavala sam ga.
Volela sam njegov smeh, njegove šale.
Bili smo prijatelji, pravi prijatelji.
Međutim, putevi su nam se razišli.
Ne znam zašto, ne znam kako… Pre 8 god, počinje moja borba za život.
Ležim u bolnici i pokušavam da se setim njegovog broja.
Rešim da pozovem. Čujem njegov glas.
Nije se promenio. Pričao mi je kako je završio fakultet, preselio se u NS, živi sa devojkom, srećan je…
U tom trenutku moj telefon se gasi.
Pokušavam da ga uključim, bez uspeha.
Nikakve znake ne daje. Ne radi, tek tako, odjednom.
Pokušavam da se setim broja… Ne postoji šansa.
Danas sam probala da ga tražim na fb.u… Više se ni prezimena ne sećam.
Otvaram viber, opet pokušavam da pogodim redosled brojeva 2255…
I pojavljuje se njegovo ime.
Toliko sam uzbuđena da ne znam ni šta bih mu rekla, nisam sigurna ni da me pamti…

Izvor: Budi džentlmen