Ljubav je slepa…

Padala je kiša ceo dan i uveče prestala, i onda smo devojka i ja odlučili da prošetamo.
Šetamo mi tako po trotoaru, a između trotoara i zgrada nekih bila rupetina ogromna, neki nizbrdica.
Ja onako zaljubljen samo gledam u nju. Okliznem se o neki kamen, upadnem u tu jarugu i počeo sam da se kotrljam tako nekih 5 metara, najzad se uhvatim za neko drvo, ali ono puče i upadoh u neki baru pored pored te zgrade.
Ona se gore smeje i smeje i kaže ”vidiš da je ljubav slepa”.
Bio sam prvljav i unakažen, pojeo me blam celog, a njoj je navodno sve to bilo simpatično.