Jednog ćete dana pogledati natrag i reći: ….

Da mi nije bilo ovoliko teško ne bih bio ovoliko jak!

Kada te ljudi previše lome imaš samo jednu opciju: biti jači. Isključi sve one druge koje se tada motaju po tvojoj uznemirenoj glavi.

Nemoj se predavati jer ukoliko se odlučiš na predaju, znaj da tvoja predaja ne dolazi od njih, ona dolazi od tebe. Pogledaj u svoje ožiljke i zapitaj se koliko su te naučili cijeniti život, koliko su ti pokazali vrijednost onih malih stvari. S njima si iz dana u dan postajao zrelija osoba, osoba koja shvaća da život nije neka bajka već stvar s kojom se treba uhvatiti u koštac.

Kada te ljudi previše lome imaš samo jednu opciju: biti jači. Kada te ljudi izbace iz ravnoteže pokušaj da ti to postane izazov nakon kojeg ćeš se uspeti na veću razinu u životu. Nemoj misliti da se nešto fascinantno mora zbiti da bi se to dogodilo, dovoljno je da u ravnotežu dovedeš svoje misli. A onda se nakon nekog vremena nećeš opterećivati što to ljudi govore, kako se ponašaju i što o tebi misle jer nećeš dopustiti da te takve stvari izbaci iz takta.

Postat ćeš jači kada u teškim trenucima pronađeš utjehu u ljudima koji te nisu napustili i koji su ti ostali podrška. Iako će takvih ljudi biti malo shvatit ćeš da broj prijatelja nije bitan već kvaliteta nekog odnosa. Jači ćeš postati kada na svoj život počneš gledati iz veće perspektive ne shvaćajući ovo što sada doživljavaš kao nešto što će trajati vječno već samo kao jednu etapu koja će kao i sve prije nje jako brzo proći.

Kada te ljudi previše lome imaš samo jednu opciju, pobijediti prvo u svojoj glavi a onda pronaći načina da se pobjeda dogodi i na terenu života. Ne morate prihvatiti sve što vam ljudi serviraju, ne morate dijeliti put s onima koji su vas povrijedili. Pred svakim novim danom imate mogućnost donijeti novi plan s iskustvom kojeg ste stekli u povredama i ranama koje su vam nanijeli drugi. Jednoga ćete dana pogledati natrag i reći: Da mi nije bilo ovoliko teško ne bih bio ovoliko jak. IZVOR: Savjetnik uspjeha

 

Da li je dobro biti sam?? Sve zavisi od toga kakva ste osoba. Biti sam je za neke najveća životna kazna, a za neke najveća nagrada. Međutim, usled strogih društvenih dogmi koje se odnose na čovekov produžetak vrste i neophodnost braka i veze, same osobe bivaju vrlo oštro osuđivane.  Trenuci samoće koji su svakome potrebni ovde uopšte nisu tema. Ako uživate da jednom nedeljno sami popijete kapućino u kafiću u centru grada, niko vas neće smatrati egoistom i ekscentrikom. Zašto bi onda takav tretman zasluživale osobe koje uživaju u tom osećaju na duge staze?

Medicinski gledano, ovakve potrebe na prvom mestu zavise od (50 odsto nasleđenog) nivoa oksitocina, hormona koji podstiče vezivanje među ljudima. Ako ste rođeni sa višim nivoom, verovatno ćete želeti da delite s nekim privrženost i poverenje, dok oni uskraćeni uopšte ne gaje takve potrebe.  Društveno gledano, “oksitocinski podmireni” su normalni, dok su ostali sebični, izolovani otpadnici zajednice.  Takva predstava se i dalje uporno održava na Balkanu. Nije retkost čuti kako ljudi kritikuju osobe koje su ostvarile izuzetan uspeh na poslu, ali su ostali sami.  Pomislimo na trenutak da su u pravu i da je jedini cilj čoveka, pronalaženje svoje polovine i to u vidu druge osobe.

Nema ličnosti lišene svrhe i talenta, ma koje vrste. Potrebno ju je samo istražiti, a za to je samoća idealna.  Ne koristite trenutke osamljenosti za očajavanje što vas sudbina nije pogledala i što su vas osobe koje ste smatrali bliskim napustile.  Zapitajte se nad sobom. Sami sebi ste najbliži, ali se možda ipak ne poznajete dovoljno. Postoji toliko stvari na ovom svetu koje možda niste isprobali, a koje bi vas učinile genijem ili možda vrhunskim umetnikom, sportistom, humanitarcem.  Neki tu veoma bitnu stavku potpuno zanemare i slepo prate društvene dogme, kakva je recimo, obaveza braka i to “na vreme”.

Osobe koje samo zbog društva donesu tako krupnu životnu odluku imaju više šanse da ostatak života provedu nesrećni, nego osoba koja je sama, ali ispunjena.  Još ako pomenuti “porodični čovek” u poznim godinama shvati da nije od života uzeo dovoljno, lako se može naći u “krizi srednjih godina” i sede kose juriti tinejdžerke po klubovima.  Cilj je, dakle, osluškivanje sebe i praćenje sopstvenih potreba. Nije rešenje ni u doživotnom celibatu i samoći ukoliko je zaista ne priželjkujete.  Kada se nađete u jeseni života, suočite se sa telesnim propadanjem i nemogućnošću da živite život kakav biste hteli, partner vam je potrebniji nego ikada.

Ljudi koji uživaju u samoći retko završavaju u nesrećnim vezama i vezama koje ih ne ispunjavaju. Jedna studija je otkrila da je strah od samoće terao ljude da pristaju na osrednje, jer ih je strah navodio da više žele da budu u vezi nego da budu potpuno srećni. Ovo je naročito važno zbog judi na koje se čudno gleda jer stare sami – a oni su srećniji nego oni u lošem braku. Samovanje je, za razliku od usamljenosti, pozitivno. Psiholozi sa Univerziteta u Masačusetsu povezali su ga sa „slobodom, kreativnošću, intimnošću i spiritualnošću“. Samci, naročito oni koji žive sami, imaju više vremena za sebe, što je dobro po njihovu psihu.