Je li Švedski model za STRATEGIJU CELOG SVETA: Mnoge zemlje ga sada podržavaju…

Umesto da uvede zabranu kretanja ili proglasi vanredno stanje, Švedska je nakon izbijanja epidemije novog korona virusa

pozvala građane da poštuju mere socijalnog distanciranja.

Švedske vlasti su uvele određena ograničenja kako bi smanjile stopu rasta infekcije, kao što su zabrana javnih okupljanja sa više od 50 ljudi,

zatvaranje barova, uvođenje daljinske nastave za srednjoškolce i studente, ali nije bilo strogih kontrola, novčanih kazni, niti intervencija policije.

Mnogi restorani i dalje rade, mada u njima ima malo gostiju, deca nižih razreda i dalje idu u školu, a, za razliku od susedne Norveške i nekih azijskih zemalja,

Švedska nije uvela aplikaciju za praćenje kretanja, izbegavši ugrožavanje privatnosti i lične autonomije građana.

Prema projekciji Andersa Tegnela, glavnog epidemiologa švedskog Instituta za javno zdravlje, Stokholm bi mogao da stekne kolektivni imunitet već ovog meseca,

a matematičar Univerziteta u Stokholmu Tom Briton izračunao je da bi imunitet od 40 odsto bio dovoljan da se zaustavi širenje virusa u tom gradu,

a to bi moglo da se desi do sredine juna.

 

Iako Švedsku u nekim krugovima hvale zbog toga što je uspela da održi bar donekle normalno stanje u ekonomiji i zadrži stopu smrtnosti

po stanovniku na nižem nivou nego Belgija, Francuska, Italija, Holandija, Španija i Velika Britanija, drugi je kritikuju zbog toga što nije

uspela da zaštiti starije stanovništvo i imigrante.

Ljudi u staračkim domovima čine više od 50 odsto smrtnih slučajeva od kovida-19 u Švedskoj, čemu je, prema Tegnelovim rečima,

delimično doprinela činjenica da ustanove nisu dovoljno brzo primenila osnovne mere zaštite, kao što je nošenje maski.

I među imigrantima ima nesrazmerno mnogo umrlih, uglavnom zbog toga što su siromašniji i rade u uslužnom sektoru,

gde daljinski rad naprosto nije moguć.

 

Mnoge druge zemlje sada podražavaju švedski model: Danska i Finska su otvorile osnovne škole, Nemačka je otvorila manje prodavnice,

Italija će uskoro otvoriti parkove, a Francuska planira da dozvoli otvaranje pijaca i manjih muzeja, škola i vrtića.

Za to postoje dobri razlozi, jer će proći nekoliko godina pre nego što budu svedeni računi, tj. pre nego što se utvrdi ukupan broj smrtnih slučajeva,

bankrotiranih preduzeća, otkaza, samoubistava, ljudi sa psihičkim problemima, gubitaka u BDP i investicijama, te drugih troškova

prouzrokovanih ne samo virusom, već i merama za njegovo suzbijanje, piše “Forin afers”. Jasno je, međutim, da će ti troškovi biti ogromni.

Zemlje koje ukidaju restrikcije mogu da uče i na švedskim greškama: maske i druga zaštitna oprema treba da budu dostupne u staračkim domovima,

a veći akcenat treba staviti na zaštitu zaposlenih u uslužnom sektoru. Međutim, najvažnije je da se pomogne najrizičnijim kategorijama

da ostanu bezbedne i da se klone opasnosti, umesto da se “zaključavaju” čitava društva.