Gde sam pogrešila….

Još od malena mi je otac bio mnogo strog. Kada bih bilo šta pogrešila, dobila bih šamar ili po dupetu.


Kada sam malo porasla i krenula u školu, tukao me je jer sam dobila 4, lupio šamarčinu kada nisam razumela ono što mi objašnjava…
Zato mi je uvek iz matematike bila najgora geometrija. Geometrija zahteva preciznost i strpljenje, a pod stresom da me tata nadgleda, ja bih se zbunila i šestarom povukla liniju na pogrešno mesto ili slično.
Tada bi me ošamario… U detinjstvu sam stalno plakala, ne samo što me je stalno tukao već mi nije davao da spavam kod drugarice, da idem u klubove i slično…
Zato sam ja odlučila da svom detetu skoro sve dopustim, i da može da uživa u onome u čemu ja nisam mogla.
Ali evo, moja ćerka danas ima 19 godina i totalno je odvojena od mene.
Ne znam gde sam pogrešila. Nikada je nisam tukla niti držala u kazni, jer sam se nadala da će se ispraviti.
Bila sam toliko isfrustrirana zbog mog oca da sam kao njemu u inat htela da radim sve obrnuto od njega.
Eto mi sad.