Đavo će da odredi gdje da idu!!!

Umrli Rus, Amerikanac i Bosanac, a kada su došli pred đavola, on im reče:

Bacite nešto u ovo jezero i ako to nađem- idete u pakao. Ako ne nađem, idete u Raj.

Poslušaše ga. Prvo Rus baci nešto, ode đavo i poslije pola minute nađe bačeno i odvede Rusa u pakao.

Isto bi i sa Amerikancem.

Onda baci i Bosanac. Đavo je tražio preko sat vremena i onda upita Bosanca:

“Šta si to bacio, pa ne mogu pronaći?”

Bosanac reče:

“Šumeću tabletu”.

 

Vojnik primio pismo od svoje devojke u kome piše:

Dragi Roberte!   Ja ne mogu više ovako. Ova daljina koja je između nas je prevelika. Ja moram takođe priznati da sam te četiri puta prevarila, od kako si ti otišao. I sve to nije u redu za nas oboje.

Izvini! Molim te, pošalji mi nazad moju sliku koju sam ti dala.

Pozdrav, Marina. Vojnik, sav potresen ovim pismom, ode do svojih kolega i zatraži od njih slike, koje su mu oni mogli dati, njihovih devojaka, sestara, rođaka, tetki…

Zajedno sa Marininom slikom stavi sve te slike lepih devojaka u jednu veliku kovertu, sve ukupno 57, i napiše pismo:

Draga Marina!

Žao mi je, ali ja ne znam više ko si ti. Molim te, pronađi svoju sliku i uzmi, a ostale mi pošalji nazad.

Pozdrav, Robert.

 

Pita Tuđman đavola: Jel mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu.

– Može – odgovori đavo.

Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara.

– Nema problema. Reče Tuđman i plati.

Čuje to Sadam pa i on upita: – Mogu li i ja da nazovem Bagdad? Ovi moji imaju probleme, pa me zanima kako ih rešavaju.

– Može, ali će te to koštati 2 miliona dolara. – Kaže đavo.

Sadam završi razgovor i plati.

– To je sve čuo Milošević pa upita đavola: – A jel mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo, da li se popravio standard i mnogo toga još.

– Može. – Reče đavo.

Kad je završio razgovor Milošević upita: – Koliko treba da platim?

– Ništa. – Odgovori đavo.

– Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva, a ja ništa. – Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.

 

Prodaje mlada i zgodna žena jaja na pijaci. Ona prodaje po 15 dinara, a sve ostale žene po 10. Kažu joj ostale žene:

– Aman ženska glavo, šta ti je!? Pa ništa nećeš prodati po toj ceni!

– ‘Ću sačekam, ne žurim nigde. – odgovori ona.

Negde uveče, pred zatvaranje pijace, dolazi jedan otmen i zgodan tip, prilazi ženi i kaže da mu hitno treba 100 komada jaja, ne pita za cenu. Žena odgovori da ima, a on je zamoli da mu donese jaja kući.

– ‘Ću donesem, ne žurim nigde.

Odnese ona tako jaja čoveku, a on je pita hoće li da uđe.

– ‘Ću da uđem, ne žurim nigde.

Ponudi joj on klopu, ona kaže:

– Može, ne žurim nigde.

Posle večere, on joj ponudi piće, a ona kaže:

– Može. može. Ne žurim nigde.

Popiju oni tako nekoliko čašica i padne seks.

Završe oni i on je pita:

– Kako je bilo, a?

– Fantastičnoooooo….ahhh….! Sutra, kad budem pričala ostalima na pijaci da sam prodala 100 komada jaja po višoj ceni, klopala, pila i imala 3 puta seks, ima sve one da mi zavide!

– Ali, gospođo, mi smo samo jednom imali seks. – kaže on.

– ‘Će sačekam, ne žurim nigde.