A sada ženice moja, polako pravcu kazaljke na satu :D

Nesrećna ljubav. Njemu je bilo već 50 godina, njoj tek 20. Lenka bila je ćerka najimućnijeg Srbina u Vojvodini. Iako nisu bili  bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. Lenka je bila opčinjena  slavnim pesnikom, a on njenom mladošću i lepotom. Ipak, u pedesetoj  godini čak se i odvažni Laza Kostić plašio da započne nov, uzbudljiv,  zaljubljen život sa trideset godina mlađom devojkom. Umesto romanse,  cvetalo je prijateljstvo. Usledile su zajedničke vožnje kočijama po  gradu i slušanje klavira. Shvatajući da je razlika u godinama isuviše  velika i da je takva ljubav prosto nemoguća, Laza beži u manastir. Na predlog njenog oca ženi se bogatom naslednicom Julijanom  iz Sombora, a te iste 1895. godine umire Lenka u svojoj 24oj  godini.  Zvanično je prihvaćena priča da se Laza oženio bogatom somborskom  miradžikom, samo da bi nekako zaboravio Lenku, dok je ona u kratkom  roku preminula u Beču od tifusne groznice.

Ipak, nezvanični podaci  tvrde, da je Lenka preminula pri abortusu, koji je sprovođen u Beču, a  da je priču o tifusnoj groznici iskonstruisala porodica, kako bi se  izbegla sramota i kako bi devojačko ime ostalo neukaljano. Lenka je  potom sahranjena u porodičnoj grobnici.  Laza je za Lenkinu smrt saznao na bračnom putovanju u Veneciju, gde  između ostalog posećuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della  Salute). Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom  lepotom crkve Laza Kostić će 14 godina u sebi nositi ovu pesmu, sve  dok nije dobila puni sjaj i postala oproštajna pesma, jedna od  najlepših u poeziji.

Nastavnica kaže Perici da nabroji osnovne elementena zemlji a on će samouvjereno: – Voda, zemlja, zrak, vatra i pivo! Nastavnica se začudi: – Kako pivo? – Pa čuo sam jučer kako mama kaže našoj komšinici da moj tata, kada popije nekoliko piva bude u svom elementu!